Сиротињско

Народна ношња из Пирота

 Мањуј се оди њу
Свако се пиле по појање познава
Мене да слушаш, нема ли брата, по-далеко од њега
Што ти је зор за това девојче, ти си млого миран
Това неје за тебе, това је чепато, не иде млого далеко
Гледај њој сестрете, колко се мужје овајдише сас њи
А и мајћа њој маџијарка и љута ко шушпа арнавутка
Нема да буде по-добра ни она.
Оне су те, синко, сас нешто зараниле
Че те накарају, слепчо, да се караш сас башту и мајћу
Не видиш ли га, ћорчо, нема ништа од човека, пар ти неје
Малено како кочан у градину, како чеперак и печурка
Асли цацорка, и тупан, и тупица, и коврждањ
Пцета че му отну бебе из-руће
Ка му Бог даде!
- Ја нес`м, мајћо, дете малечко
Че дојде време, да ђу валиш
Снаа че ти буде, у-очи че се гледате
Не издумуј се, не наоди њој толко маане
Никој се до са неје од њу ожалил, а сваћи се је повалил
Куде иде, насмејана иде, свакому каже: добра среча
Свакому се насмеје, свакому каже добру реч...
Сиротињско ли је, млого маане има
А газдинско је убаво и кад је ћораво
Малечко грненце, ама златно варенце
У малечку се кутићу злато чува
За теб лоша, за мен убава
Нек му је това свата маана
Малечко ама златначко!

____
Драгољуб Златковић, „Дума“