петак, 25. март 2016.

Старе слике оца Зорана Тошића (4)



Да ли због Нишаве која просеца наш град и коритом раздваја Пазар од Тијабаре, дал` због два градска храма која са различитих обала реке звонима оглашавају празнике, или једноставно ради наше традиоционалне народне потребе да се међусобно делимо и по нечему разликујемо, у предратом Пироту је владао „вечити дерби“ између два варошка хора: пазарског „Момчила“ основаног 1888. године и три деценије млађег „Успенија“ из Тијабаре који је и приказан на овој фотографији заједно са диригентом Троценком, још једним руским мигрантом. О овом несвакидашњем надметању историчар Давор Лазаревић пише: „Попут спортских клубова, два пиротска певачка друштва имала су своје навијаче, али и своје, условно речено, домаће терене јер је „Момчило“ увек наступао у „Националу“, а „Успеније“ у „Еснафу“. Ривалитет је тридесетих година прошлог века између два певачка друштва толико нарастао да су наступе заказивали не само истог дана већ и у исто време. У таквим ситуацијама једна од дружина је најчешће на забаву пустала све који дођу бесплатно како би се ударила што већа конкуренција ривалу. Кроз године та међусобна утрка рађала је један посебан квалитет...“ Треба приметити да је у овом двобоју хорова певачима „Момчила“ било, ипак, неупоредиво теже. Они су морали да се надмећу и са распеваним Тијабарцима и са званичним кумом њиховог певачког друштва, Јосифом Бекерусом, директором Јагодинске пиваре који је за наступе своје кумчади обезбеђивао бесплатне залихе пива... Ваљда је због овако брижних и великодушних кумова у старом Пироту остала реч да „кум неје дугме, ни зуб`ц на гребуљу“ и да куму морају да се поштују и „штрапће куде оди“ и „од кумицину кумицу десето пасторче“.

Нема коментара:

Постави коментар