 |
| Краљ Милан |
(Прича о Пироћанцу осуђеном на смрт у околини Зајечара због учешћа у Тимочкој буни)
Преки суд за округ црноречки, књажевачки и остале побуњене крајеве који је заседао у Зајечару, осудио је на смртну казну Рашу Милошевића, Владимира Зебића и Николу „Муњу“ а остале на казну затвора због подстрекивања и учешћа у Тимочкој буни док су остали пуштени кући као невини. Смртна казна извршена је само над учитељем Зебићем, а Раши и Николи замењена робијом.
О помиловању Николе „Муње“ који је био кондуктер поште и после осуде дуго живео у Пироту и данас се прича. Он је као војник у ратовима 1876-1878. године некако спасао живот краљу Милану. Кад је био осуђен на смрт телеграфски је тражио помиловање од краља. Прича се да је телеграм гласио: „Спасио сам те, спаси ме“. Николу није нада напуштала ни кад је био изведен на Краљевицу ради погубљења. Стално је гледао пут Зајечара хоће ли се појавити коњаник са помиловањем. Међутим, њега није било. Пресуда је била прочитана, разговор и исповест са свештеником завршен, остало је било да се само пресуда изврши. Упитан пред стројем извршилаца казне за последњу жељу, Муња је рекао: „Желео бих да попушим цигару пре стрељања“. што му је дозвољено. Пушио је без много нервозе да би сагоревање трајало што дуже. Надао се да ће за то време стићи помиловање. Кад је цигара догорела, угледао је коњаника како се у највећем галопу приближава Краљевици. Махао је руком да се стрељање не изврши. Тај дан, веле стари Пироћанци, Муња је узео за славу и славио је за живота.
Преки суд за округ црноречки, књажевачки и остале побуњене крајеве који је заседао у Зајечару, осудио је на смртну казну Рашу Милошевића, Владимира Зебића и Николу „Муњу“ а остале на казну затвора због подстрекивања и учешћа у Тимочкој буни док су остали пуштени кући као невини. Смртна казна извршена је само над учитељем Зебићем, а Раши и Николи замењена робијом.
О помиловању Николе „Муње“ који је био кондуктер поште и после осуде дуго живео у Пироту и данас се прича. Он је као војник у ратовима 1876-1878. године некако спасао живот краљу Милану. Кад је био осуђен на смрт телеграфски је тражио помиловање од краља. Прича се да је телеграм гласио: „Спасио сам те, спаси ме“. Николу није нада напуштала ни кад је био изведен на Краљевицу ради погубљења. Стално је гледао пут Зајечара хоће ли се појавити коњаник са помиловањем. Међутим, њега није било. Пресуда је била прочитана, разговор и исповест са свештеником завршен, остало је било да се само пресуда изврши. Упитан пред стројем извршилаца казне за последњу жељу, Муња је рекао: „Желео бих да попушим цигару пре стрељања“. што му је дозвољено. Пушио је без много нервозе да би сагоревање трајало што дуже. Надао се да ће за то време стићи помиловање. Кад је цигара догорела, угледао је коњаника како се у највећем галопу приближава Краљевици. Махао је руком да се стрељање не изврши. Тај дан, веле стари Пироћанци, Муња је узео за славу и славио је за живота.
Душан М. Ћирић
Пиротска „Слобода“, 30. 9. 1972.
Нема коментара:
Постави коментар