Царева чесма

На путу за Висок, на северном обронку Басарског камена, крај старог пута, близу места В`зганица, и данас стоји напуштена чесма, позната у нашем крају под именом Царева чесма. Није познато када је саграђена а легенда о томе каже:

Велику цареву војску нанео је пут преко Висока. Ишла је из правца истока и сунчевог изласка, враћајући се из битке на Велбужду. У то време није било добрих путева, а постојећи су били једва проходни јер су вијугали кроз густе шуме и преко стрмих планинских коса.

На челу колоне била је чета копљаника на коњима а испред њих на белом коњу јахао је царев заставник. За њима су ишли пешаци наоружани сабљама, стрелама и штитовима. Између пешадије и копљаника јахао је цар Душан са својом свитом. На крају колоне кретала се уз силан звекет тешка оклопна коњица.

У једно превечерје, чело колоне застало је на северним падинама Басарског камена. Цар је наредио да се ту улогоре. За кратко време расули су се по ледини бели шатори и запламсале ватре, по околини коњи су пасли мирисну планинску траву.

Народ Висока дочекао је цареву восјку износећи пред њу на друму храну и пиће, а жене су расплетале своје дуге косе да се војсци путеви не замрсе.

Неколико дана одмарала се уморна војска од дугог пута. Одмарали су се и већ посустали коњи, са многим ранама по телу које су задобили у бици или од опреме. Цару и његовим војсковођама се необично допао овај крај. Хладна вода са извора, чист ваздух, добра храна и раскошно зеленило околине повратили су и окрепили војску. Четвртог дана војска је, одморна и чила, наставила пут.

Када је цар Душан отишао са војском, народ се обрео на месту логоришта и саградио врло лепу чесму од камена са врло хладном и чистом водом, у спомен на царев боравак, и прозва је Царева чесма.

 ____

Душан Панић „Мој Завичај“

Илутрација: Никола Николић